Sve ve­li­ke afe­re o ko­rup­ci­ji na glo­bal­nom ni­vou po­sled­njih go­di­na uklju­či­va­le su vrh DPS-a ili sa nji­ma po­ve­za­ne bi­zni­sme­ne. De­pe­še ko­je je ob­ja­vio „Vi­ki­liks”, ime­na vla­sni­ka taj­nih ra­ču­na u švaj­car­skoj ban­ci (afe­ra na­zva­na „Svis liks”), spi­sak vla­sni­ka of-šor fir­mi sa Bri­tan­skih dje­vi­čan­skih ostr­va, in­ter­na­ci­o­nal­na li­sta naj­bo­ga­ti­jih po­li­ti­ča­ra, me­đu­na­rod­ni šverc ci­ga­re­ta­ma... vo­de do pred­sjed­ni­ka DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vog pot­pred­sjed­ni­ka Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća.
U opo­zi­ci­ji i ci­vil­nom sek­to­ru sma­tra­ju da je to još jed­na po­tvr­da da je vrh vla­sti ogre­zao u or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i da su krup­ne po­li­tič­ke pro­mje­ne nu­žnost.
U di­plo­mat­skoj de­pe­ši ne­ka­da­šnjeg ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra u Pod­go­ri­ci Ro­de­ri­ka Mu­ra, ko­ju je ob­ja­vio sajt „Vi­ki­liks”, na­vo­di se da Đu­ka­no­vić i Ma­ro­vić pred­sta­vlja­ju glav­nu ka­ri­ku u or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji u Cr­noj Go­ri. Op­tu­žbe na ra­čun Đu­ka­no­vi­ća i Ma­ro­vi­ća Mur je iz­nio u de­pe­ši ko­ju je još 2. sep­tem­bra 2009. go­di­ne po­slao Stejt de­part­men­tu, a do ko­je je do­šao ču­ve­ni sajt „Vi­ki­liks”. Mur je kao pri­mjer za ko­rup­ci­ju u Cr­noj Go­ri na­veo to što je Ma­ro­vić po­ve­zan sa 22 po­seb­ne kom­pa­ni­je, bi­lo di­rekt­no ili pre­ko čla­no­va po­ro­di­ce.
– Če­sto se ču­je da se u Bu­dvi ne mo­že sklo­pi­ti zna­ča­jan po­sao bez Ma­ro­vi­će­vog bla­go­slo­va – na­pi­sao je Mur u tom do­ku­men­tu.
On je kao pri­mjer ko­rup­ci­je na­veo i vla­sni­štvo po­ro­di­ce Đu­ka­no­vić u Pr­voj ban­ci, ko­ja je da­va­la sum­nji­ve kre­di­te po­li­ti­ča­ri­ma i „bi­zni­sme­ni­ma”.
Funk­ci­o­ner No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je (No­va) Bu­di­mir Alek­sić ka­že da je Cr­na Go­ra za­ro­blje­na in­te­re­som or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, i da će pro­ces de­mo­kra­ti­za­ci­je mo­ći da ot­poč­ne on­da ka­da Đu­ka­no­vić i Ma­ro­vić bu­du smi­je­nje­ni sa vla­sti. Ka­ko je upo­zo­rio, DPS i nje­go­vi li­de­ri dr­ža­vu tre­ti­ra­ju kao pri­vat­no vla­sni­štvo, li­še­ni po­tre­be da bi­lo ko­me po­la­žu ra­ču­ne, a po­seb­no ne is­tra­žnim cr­no­gor­skim or­ga­ni­ma.
– Sto­ga se i ve­ći­na ko­rup­ci­o­na­ških slu­ča­je­va, po­put afe­re „Te­le­kom”, ot­kri­va ra­dom stra­nih is­tra­žnih in­sti­tu­ci­ja, a ne do­ma­ćih, jer su one pro­sto u slu­žbi za­šti­te in­te­re­sa po­li­tič­kih moć­ni­ka iz vr­ha DPS-a – ocje­nju­je Alek­sić za „Dan”.
Ame­rič­ke  vla­sti utvr­di­le su da je Ma­đar te­le­kom pri ku­po­vi­ni Te­le­ko­ma Cr­ne Go­re pod­mi­tio vi­še cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka sa ukup­no 7,35 mi­li­o­na eura. Ame­rič­ka Ko­mi­si­ja za har­ti­je od vri­jed­no­sti tvr­di da je dio tog nov­ca po­slu­žio za pod­mi­ći­va­nje „se­stre naj­vi­šeg vla­di­nog zva­nič­ni­ka ko­ja se ba­vi advo­ka­tu­rom”. Slu­čaj, ko­ji je iza­zvao i pa­žnju svjet­skih me­di­ja, i da­lje je pred su­dom u Nju­jor­ku.
Bri­tan­ski list „In­di­pen­dent” uvr­stio je Đu­ka­no­vi­ća na li­stu 20 naj­bo­ga­ti­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu, pro­cje­nju­ju­ći nje­go­vo bo­gat­stvo na 14,7 mi­li­o­na do­la­ra.
Pred­stav­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA De­jan Mi­jo­vić sma­tra da „vi­še od `Vikiliksa` i slič­nih lo­šem imi­džu dr­ža­ve do­pri­no­se zva­nič­ni iz­vje­šta­ji do­bro­na­mjer­nih part­ne­ra cr­no­gor­ske vla­sti”. On je u iz­ja­vi za „Dan” pod­sje­tio da već go­di­na­ma re­dov­ni iz­vje­šta­ji ame­rič­kog Stejt de­part­men­ta po­na­vlja­ju ocje­nu da ras­pro­stra­nje­na ko­rup­ci­ja, ne­po­ti­zam, po­li­tič­ka pri­stra­snost i su­kob in­te­re­sa u svim gra­na­ma vla­sti pred­sta­vlja­ju naj­o­zbilj­ni­ji pro­blem ljud­skih pra­va u na­šoj ze­mlji.
– Evrop­ska ko­mi­si­ja u go­di­šnjim iz­vje­šta­ji­ma o na­pret­ku po­na­vlja za­klju­čak svo­je sve­o­bu­hvat­ne ana­li­ze cr­no­gor­skog dru­štva iz 2010. go­di­ne – da Cr­nu Go­ru ra­za­ra­ju or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i vi­so­ka ko­rup­ci­ja. Uosta­lom, za­to je i naj­ve­ći dio teh­nič­ke i fi­nan­sij­ske po­mo­ći od vi­še sto­ti­na mi­li­o­na eura ko­ju je Cr­na Go­ra do­bi­la od EU, SAD i dru­gih raz­vi­je­nih ze­ma­lja u pro­te­klim go­di­na­ma bi­lo usmje­re­no upra­vo za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – ka­zao je Mi­jo­vić.
I ne­ke afe­re ko­je su otvo­re­ne u Cr­noj Go­ri, po­put afe­re „Sni­mak”, iza­zva­le su pa­žnju me­đu­na­rod­ne jav­no­sti. Me­đu­tim, sva­ka ko­ja je otvo­re­na, ka­ko u ze­mlji ta­ko i u ino­stran­stvu, ni­je do­bi­la sud­ski epi­log. De­jan Mi­jo­vić sma­tra da je ja­san raz­log i za­što.
– To što na­ši ino­stra­ni pri­ja­te­lji po­na­vlja­ju ocje­nu da ne­ma kon­kret­nih re­zul­ta­ta u ovoj obla­sti po­tvr­đu­je ono što svi zna­mo, a to je da za to u vr­hu vla­sti ne­ma po­li­tič­ke vo­lje i da su nji­ho­ve ogrom­ne pa­re, na­ža­lost, za­vr­ši­le u bu­re­tu bez dna. To, ta­ko­đe, po­tvr­đu­je te­zu URA da na­ša vlast pre­vo­di žed­ne pre­ko vo­de svo­je ame­rič­ke i evrop­ske sa­ve­zni­ke pri­čom da že­li da nas učla­ni u EU i NA­TO – za­klju­čio je Mi­jo­vić.
M.V.


Ću­ta­li o ame­rič­koj špi­ju­na­ži

Cr­no­gor­ska vlast je bi­la umi­je­ša­na i u afe­ru ko­ju je otvo­rio Edvard Sno­u­den, ne­ka­da­šnji ame­rič­ki oba­vje­šta­jac, a ko­ja se od­no­si na špi­ju­na­žu ame­rič­ke slu­žbe NSA. Na­i­me, ov­da­šnja vlast je tole­ri­sa­la to što je NSA ima­la pri­stup te­le­fon­skim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma i iz­vla­či­la po­dat­ke sa ser­ve­ra de­vet vo­de­ćih in­for­ma­tič­kih fir­mi. Pro­gram pre­ko ko­jeg se sa­ku­plja­ju po­da­ci na­zvan je PRI­ZMA i  po­čeo je s ra­dom 2007. go­di­ne.
Ze­mlje na ma­pi NSA ko­ju je Sno­u­den ob­ja­vio ozna­če­ne su raz­li­či­tim bo­ja­ma u za­vi­sno­sti od in­ten­zi­te­ta nad­zo­ra nad nji­ma, to jest. nji­ho­vim gra­đa­ni­ma. Ame­rič­ka agen­ci­ja je Cr­nu Go­ru ozna­či­la tam­no­ze­le­nom bo­jom, ko­ja pred­sta­vlja ve­ći ste­pen špi­ju­na­že. Istom bo­jom ozna­če­ne su BiH i Hr­vat­ska. Na­kon ot­kri­ća tih po­da­ta­ka, Cr­na Go­ra ni­je upu­ti­la pro­test Vla­di SAD.


Kri­li pa­re u Švaj­car­skoj

U po­sled­nje vri­je­me, naj­ve­ći skan­dal ko­ji se ti­cao vr­ha DPS-a od­no­sio se na taj­ne ra­ču­ne u švaj­car­skim ban­ka­ma. Su­pru­ga Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, Đor­đi­na, pre­ma po­da­ci­ma Me­đu­na­rod­nog kon­zor­ci­ju­ma is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ), kao je­dan od 100.000 kli­je­na­ta švaj­car­skog ogran­ka ban­ke HSBC na taj­nom ra­ču­nu ima­la je 3,8 mi­li­o­na do­la­ra, ko­je on ni­je pri­ja­vio nad­le­žnim or­ga­ni­ma u Cr­noj Go­ri. Tu­ži­la­štvo i Po­re­ska upra­va sa­op­šti­li su da is­pi­tu­ju slu­čaj, ma­da se ne zna šta su utvr­diti. U me­đu­vre­me­nu je Đor­đi­na ovla­sti­la bu­dvan­skog advo­ka­ta da je za­stu­pa u pred­sto­je­ćim sud­skim pro­ce­si­ma.
Re­gi­o­nal­ni ured­nik is­tra­ži­vač­ke mre­že OC­CRP u Sa­ra­je­vu Mi­ran­da Pa­tru­cić, ko­ja je za­jed­no sa De­ja­nom Mi­lov­cem iz MANS-a ob­ja­vi­la tekst o taj­nom ra­ču­nu Đor­đi­ne Ma­ro­vić, re­kla je da su do­ku­men­ta u ve­zi sa ra­ču­nom u HSBC ban­ci, uklju­ču­ju­ći ra­čun po­ro­di­ce Ma­ro­vić, do­bi­je­na od iz­vo­ra iz fran­cu­ske po­li­ci­je i ne­ma sum­nje da se ra­di o auten­tič­nom ma­te­ri­ja­lu.


Taj­ne fir­me pre­mi­je­ro­vih pri­ja­te­lja

Pre­ma po­da­ci­ma Me­đu­na­rod­nog kon­zor­ci­ju­ma is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra, Pod­go­ri­ča­ni Bran­ko i Fi­lip Vu­jo­še­vić osno­va­li su na Bri­tan­skim dje­vi­čan­skim ostr­vi­ma Eter­nal skaj trej­ding li­mi­ted, of-šor fir­mu ko­ja je slu­ži­la za mi­ste­ri­o­zne po­slo­ve. Bran­ku Vu­jo­še­vi­ću, ko­ji je u pri­ja­telj­skim ve­za­ma sa Đu­ka­no­vi­ćem, kao i ne­ko­li­ci­ni dru­gih cr­no­gor­skih i srp­skih dr­ža­vlja­na, u Ita­li­ji se su­di za me­đu­na­rod­ni šverc ci­ga­re­ta. 
U do­ku­men­ta­ci­ji ICIJ na­vo­di se po­da­tak da je of-šor fir­mu na Bri­tan­skim dje­vi­čan­skim ostr­vi­ma osno­vao i Aco Mr­dak, či­ja je adre­sa „Plje­vlja, Cr­na Go­ra”. U pi­ta­nju je fir­ma Ge­o­ser­vis inc, a je­dan od nje­nih vla­sni­ka je i An­drej Ve­re­ščak. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma „Da­na”, oso­ba sa ime­nom i pre­zi­me­nom Aco Mr­dak je ro­đak Mi­ra Mr­da­ka, ko­ji je po­mi­njan kao sa­rad­nik plje­valj­skog nar­ko-bo­sa Dar­ka Ša­ri­ća.